(31) "A šta vi hoćete, o izaslanici?" – upita Ibrahim.

(32) "Poslani smo narodu grješnom" – rekoše –

(33) "da sručimo na njih grumenje od ilovače,

(34) svako obilježeno u Gospodara tvoga za one koji su u razvratu svaku mjeru prešli."

(35) I Mi iz njega vjernike izvedosmo –

(36) a u njemu samo jednu kuću muslimansku nađosmo –

(37) i u njemu za sve one koji se boje patnje neizdržljive znak ostavismo.

(38) I o Musau, kada ga s očiglednim dokazom faraonu poslasmo,

(39) a on, uzdajući se u moć svoju, okrenu glavu i reče: "Čarobnjak je ili lud!"

(40) I Mi i njega i vojske njegove dohvatismo, pa ih u more bacismo, jer je bio osudu zaslužio.

(41) I o Adu, kada na njih vjetar poslasmo u kome nije bilo nikakva dobra –

(42) pored čega god je prošao, ništa nije poštedio, sve je u gnjilež pretvorio.

(43) I o Semudu, kad mu bî rečeno: "Uživajte još neko vrijeme!"

(44) I oni se oglušiše o naređenje Gospodara svoga, pa ih uništi strašan glas na oči njihove,

(45) i ne mogaše se ni dići ni od kazne odbraniti.

(46) I o Nuhovu narodu, davno prije; to, zaista, bijaše narod neposlušni!

(47) Mi smo nebo moći Svojom sazdali, a Mi, uistinu, još neizmjerno mnogo možemo,

(48) i Zemlju smo prostrli – tako je divan Onaj koji je prostro! –

(49) i od svega po par stvaramo da biste vi razmislili!

(50) "Zato požurite Allahu, ja sam vam od Njega da vas javno upozorim;

(51) ne prihvaćajte drugog boga osim Allaha, ja sam vam od Njega da vas jasno opomenem!"