(40) I Ja se kunem Gospodarom istōkā i zāpadā da ih možemo
(41) boljim od njih zamijeniti i niko Nas u tome ne može spriječiti.
(42) Zato ih ostavi neka se napričaju i nazabavljaju dok Dan kojim im se prijeti ne dočekaju,
(43) Dan u kome će žurno kao da kumirima hrle iz grobova izići,
(44) oborenih pogleda i poniženjem ophrvani. To će biti onaj Dan kojim im se stalno prijeti!
نوح Nooh
(1) Mi smo poslali Nuha narodu njegovu: "Opominji narod svoj prije nego što ga stigne patnja nesnosna!"
(2) "O narode moj" – govorio je on – "ja vas otvoreno opominjem:
(3) Allahu se klanjajte i Njega se bojte i meni poslušni budite,
(4) On će vam grijehe vaše oprostiti i u životu vas do određenog časa ostaviti, a kada Allahov određeni čas dođe zaista se neće, neka znate, odgoditi."
(5) On reče: "Gospodaru moj, ja sam narod svoj i noću i danju, doista, pozivao,
(6) ali ga je pozivanje moje još više udaljilo.
(7) I kad god sam ih pozivao da im oprostiš, prste su svoje u uši stavljali i haljinama svojim se pokrivali – bili su uporni i pretjerano oholi.
(8) Zatim, ja sam ih otvoreno pozivao,
(9) a onda sam im javno objavljivao i u povjerenju im šaputao,
(10) i govorio: 'Tražite od Gospodara svoga oprost jer On, doista, mnogo prašta;