(23) Vidio sam da jedna žena njima vlada i da joj je svega i svačega dato, a ima i prijesto veličanstveni;

(24) vidio sam da se i ona i narod njezin Suncu klanjaju, a ne Allahu – šejtan im je prikazao lijepim postupke njihove i od Pravoga puta ih odvratio, te oni ne umiju naći Pravi put

(25) pa da se klanjaju Allahu, koji izvodi ono što je skriveno na nebesima i u Zemlji i koji zna ono što krijete i ono što na javu iznosite.

(26) Allah je, nema boga osim Njega, Gospodar svega što postoji!"

(27) "Vidjećemo" – reče Sulejman – "da li govoriš istinu ili ne.

(28) Odnesi ovo moje pismo pa im ga baci, a onda se od njih malo izmakni i pogledaj šta će jedni drugima reći!"

(29) "O velikaši" – reče ona – "meni je dostavljeno jedno poštovanja vrijedno pismo

(30) od Sulejmana i glasi: 'U ime Allaha, Milostivog, Samilosnog!

(31) Ne pravite se većim od mene i dođite da mi se pokorite!'

(32) O velikaši" – reče ona – "savjetujte mi šta trebam u ovom slučaju uraditi, ja bez vas neću ništa odlučiti!"

(33) "Mi smo vrlo jaki i hrabri" – rekoše oni – "a ti se pitaš! Pa, gledaj šta ćeš narediti!"

(34) "Kad carevi osvoje neki grad" – reče ona – "oni ga razore, a ugledne stanovnike njegove učine poniženim; eto, tako oni rade.

(35) Poslaću im jedan dar i vidjeću sa čime će se izaslanici vratiti."