(45) Reci: "Ja vas opominjem Objavom!" – ali, gluhi ne čuju poziv kad se opominju.
(46) A da ih samo dašak kazne Gospodara tvoga dotakne, sigurno bi povikali: "Teško nama, doista smo sami sebi nepravdu učinili!"
(47) Mi ćemo na Sudnjem danu ispravne terazije postaviti, pa se nikome krivo neće učiniti; ako nešto bude teško koliko zrno gorušice, Mi ćemo za to kazniti ili nagraditi. A dosta je to što ćemo Mi račune ispitivati.
(48) Mi smo Musau i Harunu dali Tevrat, svjetlo i pouku za one koji se budu grijeha klonili,
(49) za one koji se Gospodara svoga budu bojali i kad ih niko ne vidi, i koji od časa oživljenja budu strepjeli.
(50) A i ovaj Kur'an je blagoslovljena pouka koju objavljujemo, pa zar da ga vi poričete?
(51) Mi smo još prije Ibrahimu razboritost dali i dobro smo ga poznavali.
(52) Kad on ocu svome i narodu svome reče: "Kakvi su ovo kumiri kojima se i dan i noć klanjate?"
(53) Oni odgovoriše: "I naši preci su im se klanjali."
(54) "I vi ste, a i preci vaši su bili u očitoj zabludi" – reče.
(55) "Govoriš li ti to ozbiljno ili se samo šališ?" – upitaše oni.
(56) "Ne" – reče – "Gospodar vaš je Gospodar nebesa i Zemlje, On je njih stvorio, i ja ću vam to dokazati.
(57) Tako mi Allaha, ja ću, čim se udaljite, vaše kumire udesiti!" –