(13) Navedi im kao pouku stanovnike jednog grada kad su im došli poslanici;
(14) kad im Mi poslasmo dvojicu, ali im oni ne povjerovaše, i pojačasmo trećim, pa rekoše: "Mi smo vama poslani!" –
(15) "Vi ste ljudi kao i mi" – oni odgovoriše – "Milostivi nije objavio ništa, vi neistinu govorite!"
(16) "Gospodar naš zna da smo, doista, vama poslani" – rekoše oni –
(17) "i dužni smo samo da jasno obznanimo."
(18) Oni rekoše: "Mi slutimo da nam nesreću donosite; ako se ne okanite, kamenovaćemo vas i stići će vas, zaista, bolna patnja od nas."
(19) "Uzrok vaše nesreće je s vama!" – rekoše oni. "Zar zato što ste opomenuti? Ta vi ste narod koji svaku granicu zla prelazi."
(20) I s kraja grada žurno dođe jedan čovjek i reče: "O narode moj, slijedi one koji su poslani,
(21) slijedite one koji od vas ne traže nikakvu nagradu, a na Pravom su putu!
(22) Zašto da se ne klanjam Onome koji me je stvorio, a Njemu ćete se vratiti?
(23) Zašto da prihvaćam druge bogove mimo Njega? Ako Milostivi hoće da me snađe neko zlo, njihovo posredovanje neće mi biti ni od kakve koristi i oni me neće moći spasiti,
(24) a ja bih tada bio u pravoj zabludi;
(25) ja vjerujem u Gospodara vašeg, čujte mene!"
(26) I reći će se: "Uđi u Džennet!" – a on će reći: "Kamo sreće da narod moj zna
(27) zašto mi je Gospodar moj oprostio i lijep mi prijem priredio!"