(1) Tako Mi onih u redove poredanih

(2) i onih koji odvraćaju

(3) i onih koji Opomenu čitaju –

(4) vaš Bog je, uistinu, Jedan,

(5) Gospodar nebesa i Zemlje i onoga što je između njih i Gospodar istōkā!

(6) Mi smo nebo najbliže vama sjajnim zvijezdama okitili

(7) i čuvamo ga od svakog šejtana prkosnoga

(8) da ne prisluškuje meleke uzvišene; njih sa svih strana gađaju

(9) da ih otjeraju: njih čeka patnja neprekidna,

(10) a onoga koji što ugrabi – stigne svjetlica blistava.

(11) Upitaj ih da li je teže njih stvoriti ili sve ostalo što smo stvorili? – Njih stvaramo od ljepljive ilovače.

(12) Ti se diviš a oni se rugaju,

(13) a kada im se savjeti upućuju oni ih ne prihvaćaju,

(14) i kad dokaz vide, oni jedni druge na ismijavanje podstiču,

(15) i govore: "Ovo nije ništa drugo do prava čarolija!

(16) Zar kada poumiremo i kada kosti i zemlja postanemo, zar ćemo mi, zaista, biti oživljeni

(17) i naši preci davni?"

(18) Reci: "Da, a bićete i poniženi!"

(19) To će biti samo glas jedan, i svi će odjednom progledati

(20) i reći: "Teško nama, ovo je – Sudnji dan!"

(21) Da, ovo je Dan strašnoga suda u koji vi niste vjerovali!

(22) Sakupite nevjernike i one koji su se s njima družili i one kojima su se klanjali

(23) mimo Allaha, i pokažite im put koji u Džehennem vodi

(24) i zaustavite ih, oni će biti pitani: