(105) Dužnost mi je da o Allahu samo istinu kažem. Donio sam vam jasan dokaz od Gospodara vašeg, zato pusti da idu sa mnom sinovi Israilovi!"

(106) "Ako si donio kakav dokaz" – reče – "pokaži ga, ako istinu govoriš."

(107) I on baci svoj štap – kad on prava zmijurina;

(108) i izvadi ruku svoju – ona za prisutne postade bijela.

(109) Glavešine naroda faraonova povikaše: "Ovaj je, doista, vješt čarobnjak,

(110) on hoće da vas izvede iz zemlje vaše, pa šta predlažete?"

(111) "Zadrži njega i brata njegova", rekoše, "a pošalji u gradove one koji će sakupljati,

(112) preda te će sve vješte čarobnjake dovesti."

(113) I faraonu čarobnjaci dođoše. "Da li ćemo, doista, nagradu dobiti ako budemo pobjednici?" – upitaše.

(114) "Da" – reče – "i bićete mi, zaista, bliski."

(115) "O Musa" – rekoše onda – "hoćeš li ti ili ćemo mi baciti?"

(116) "Bacite vi" – reče on. I kad oni baciše, oči ljudima začaraše i jako ih prestrašiše, i vradžbinu veliku prirediše.

(117) I Mi naredismo Musau: "Baci štap svoj!" – i on odjednom proguta sve ono čime su oni bili obmanu izveli.

(118) I tako istina na vidjelo izbi i pokaza se da je bilo lažno ono što su oni priredili,

(119) i tu oni bijahu pobijeđeni i ostadoše poniženi,

(120) a čarobnjaci se licem na tle baciše.