(105) Dužnost mi je da o Allahu samo istinu kažem. Donio sam vam jasan dokaz od Gospodara vašeg, zato pusti da idu sa mnom sinovi Israilovi!"
(106) "Ako si donio kakav dokaz" – reče – "pokaži ga, ako istinu govoriš."
(107) I on baci svoj štap – kad on prava zmijurina;
(108) i izvadi ruku svoju – ona za prisutne postade bijela.
(109) Glavešine naroda faraonova povikaše: "Ovaj je, doista, vješt čarobnjak,
(110) on hoće da vas izvede iz zemlje vaše, pa šta predlažete?"
(111) "Zadrži njega i brata njegova", rekoše, "a pošalji u gradove one koji će sakupljati,
(112) preda te će sve vješte čarobnjake dovesti."
(113) I faraonu čarobnjaci dođoše. "Da li ćemo, doista, nagradu dobiti ako budemo pobjednici?" – upitaše.
(114) "Da" – reče – "i bićete mi, zaista, bliski."
(115) "O Musa" – rekoše onda – "hoćeš li ti ili ćemo mi baciti?"
(116) "Bacite vi" – reče on. I kad oni baciše, oči ljudima začaraše i jako ih prestrašiše, i vradžbinu veliku prirediše.
(117) I Mi naredismo Musau: "Baci štap svoj!" – i on odjednom proguta sve ono čime su oni bili obmanu izveli.
(118) I tako istina na vidjelo izbi i pokaza se da je bilo lažno ono što su oni priredili,
(119) i tu oni bijahu pobijeđeni i ostadoše poniženi,
(120) a čarobnjaci se licem na tle baciše.