(61) pa kad jedni druge ugledaše, drugovi Musaovi povikaše: "Samo što nas nisu stigli!"

(62) "Neće!" – reče on – "Gospodar moj je sa mnom, On će mi put pokazati."

(63) I Mi objavismo Musau: "Udari štapom svojim po moru!" – i ono se rastavi i svaki bok njegov bijaše kao veliko brdo;

(64) i Mi onda tamo one druge približismo –

(65) a Musaa i sve one koji bijahu s njim spasismo –

(66) i one druge potopismo.

(67) To je, zaista, pouka, a većina njih nisu bili vjernici

(68) a Gospodar tvoj je, doista, silan i milostiv.

(69) I kaži im vijest o Ibrahimu

(70) kada je oca svoga i narod svoj upitao: "Čemu se vi klanjate?"

(71) a oni odgovorili: "Klanjamo se kumirima i povazdan im se molimo",

(72) on je rekao: "Da li vas oni čuju kad se molite,

(73) ili, da li vam mogu koristiti ili naškoditi?"

(74) "Ne" – odgovoriše – "ali mi smo upamtili pretke naše kako tako postupaju."

(75) "A da li ste razmišljali" – upita on – "da su oni kojima se klanjate

(76) vi i kojima su se klanjali davni preci vaši,

(77) doista, neprijatelji moji? Ali, to nije Gospodar svjetova,

(78) koji me je stvorio i na Pravi put uputio,

(79) i koji me hrani i poji,

(80) i koji me, kad se razbolim, liječi,

(81) i koji će mi život oduzeti, i koji će me poslije oživiti,

(82) i koji će mi, nadam se, pogreške moje na Sudnjem danu oprostiti!

(83) Gospodaru moj, podari mi znanje i uvrsti me među one koji su dobri